уторак, 11. април 2017.

Čas istorije: Gasni kamion u Beogradu, pre 75 godina


Čas istorije: Gasni kamion u Beogradu, pre 75 godina 
Dr Milovan Pisari
Četvrtak 13. april 2017, 17h
Kulturni centar Rex, Jevrejska 16 

Ideja o masovnom ubijanju zatočenika putem upotrebe specijalnog gasnog kamiona nastala je kao birokratski odgovor na zahtev nacističkih vlasti koje su 1939. godine, prema programu "E-4", poznatijem i kao eutanazija ili program T-4, naredile likvidaciju mentalno i neizlečivo bolesnih pacijenata u Trećem rajhu. Po raspoloživim podacima, u periodu od septembra 1939 do avgusta 1941. godine, kad je program obustavljen, ubijeno je oko 70.000 ljudi. Nemačko medicinsko osoblje će, međutim, nastaviti sa primenjivanjem programa E-4 i tokom narednih godina.

Načini ubijanja razvijeni tokom tog perioda biće kasnije korišćeni i nad Sovjetskim i Poljskim zarobljenicima, na Jevrejima i Romima širom okupirane Evrope. Najpoznatiji je gasni kamion, poznatiji u Srbiji i kao dušegupka, koji će od marta do maja 1942. progutati živote Jevrejskih zatočenika u Jevrejskoj bolnici i u logoru na Sajmištu u Beogradu, mahom žene i decu.

Ideja o upotrebi gasnog kamiona nastala je u okviru rasprava unutar grupe oficira, naučnika i lekara koji su vodili program E-4. Početkom 1940. godine grupa od oko 20 ljudi zatočenih u logoru u Brandenburgu, zaključana je u jednoj sobi takozvanog Centra za eutanaziju. Kroz rupu u zidu puštena je cev spojena sa izduvnim sistemom vozila parkiranog sa druge strane zida, na otvorenom. Zatočenici su na taj način ubijeni ugljen-monoksidom. Taj način ubijanja će biti korišćen u još pet sličnih Centara za eutanaziju.

Krajem 1941. i početkom 1942. godine, nacisti će ubijanje ugljen-monoksidom primenjivati mnogo intenzivnije. Jevrejski i Romski zatočenici logora Helmno u Poljskoj, većinom deportovani iz geta u Lođu, ukrcavani su u specijalan kamion sa objašnjenjem da će biti prebačeni u drugi logor. U zatvoreni deo kamiona, hermetički zaključan, kroz cev spojenu sa auspuhom pušten je ugljen-monoksid. Zatočenici su ubijani na putu za masovne grobnice.

Upotreba gasnog-kamiona je u tom trenutku bila najefikasnija opcija koju su lokalne nacističke vlasti koristile za brzo, tehnički-racionalno istrebljenje ljudi.

Dva meseca kasnije još jedan gasni kamion će istu funkciju obavljati u okupiranom Beogradu. Krajem marta 1942. godine, veliki kamion marke Saurer, sa hermetički zatvorenom kabinom, parkirao se ispred ulaza u Jevrejsku bolnicu, danas zgrada Defektološkog fakulteta. Grupa bolesnika je ukrcana. Kamion je krenuo ka Jajincima, gde su žrtve iskrcane i bačene u masovnu grobnicu. Na isti način biće ubijeni, u svakodnevnim transportima - osim vikenda, svi ostali bolesnici, svi lekari i medicinsko osoblje, svi zatočenici logora na Sajmištu, mahom žene i deca. Do sredine maja 1942. godine dušegupka će progutati živote oko 7.000 ljudi.

Nakon Časa istorije, u Rexu će se održati seminar na temu  Kapaciteti i koncepti sećanja na žrtve Drugog svetskog rata.

O aktuelnim fenomenima i problemima sećanja na žrtve drugog svetskog rata, zapaženim u različitim društvenim kontekstima, diskutovaćemo sa istoričarima i istoričarkama, aktivistkinjama, aktivistima, umetnicama i specijalistima raznih vokacija i usmerenja, koji su se sa opisanim problemima kontinuirano susretali i nosili: Milicom Mihailović, dr Milovanom Pisarijem, Karoljom KovačemNoom Treister i  dr Danijelom Majstorović (BiH) uz komentare Gorana Zorića (Kvart, Prijedor), Tanje Marković (projekat Škola antifašizma), kao i antropologa Danila Trbojevića.

Нема коментара:

Постави коментар